Манифестација Јефимијини дани

The tradition & historical record

Јефимијини дани су манифестација која се сваке године одржава у Трстенику, у манастиру Љубостиња, у знак сећања на прву српску песникињу, монахињу Јефимију. ¹

Јефимија, у световном животу деспотица Јелена, била је супруга деспота Угљеше Мрњавчевића, српског великаша за време Цара Душана, у области Сер, која се данас налази на северу Грчке. Он је као млад човек погинуо у бици на Марици, 1371. године. Пре тога деспотица Јелена је остала и без сина јединца Угљеше. Уочи Косовског боја дошла је у Крушевац, на двор кнеза Лазара, а пре тога се највероватније и замонашила. Била је нераздвојна са својом даљом рођаком кнегињом Милицом. Лична трагедија и историјски тренутак Косовске битке обележили су њено уметничко стваралаштво изведено у материјалу, што је био обичај тадашњег доба, па за Јефимију можемо рећи да је била и прва позната српска примењена уметница. Иза себе је оставила три дела непроцењиве уметничке вредности. ¹

Први Јефимијини дани одржани су у порти манастира Љубостиња од 19. до 22. јуна 1971. године. Организовала их је Заједница културе општине Трстеник у сарадњи са Радничким универзитетом „Ђуро Салај“ из Београда. У порти манастира Љубостиња, одиграна је историјска драма у стиховима - позоришна представа „Оливера“ (из Косовског триптиха) по тексту Петра Петровића Пеције, у извођењу Завичајног позоришта из Крушевца. У представи је снажно изражен један туробан и тежак тренутак српске историје, тренутак кад кнегиња Милица, после Косовског боја, одлучује да своју најмлађу кћер Оливеру уда за султана Бајазита, како би, бар на кратко, спасила Србију од турског ропства. Премијери је присуствовало око 2.000 посетилаца, што је био незапамћен догађај у том времену. Потом је, такође у порти манастира Љубостиња, одржан рецитал савремене женске поезије, где су своје стихове говориле познате песникиње Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Весна Парун и Дара Секулић. На програму је био и концерт „66 девојака из Шапца“, а први Јефимијини дани су завршени у ресторану Топољак у Грабовцу. Јефимијини дани су 1972. преименовани у Дане песникиња и везиља и под тим називом су одржани и 1973. године када су укинути из политичких разлога. Под именом Јефимијини дани ова културна и духовна манифестација је обновљена 1991. године када је поверена на организацију тадашњем Радничком универзитету. Са оснивањем Културно просветне заједнице, 1997. године, Јефимијини дани су даље реализовани у организацији ове установе у култури. Културна просветна заједница је престала са радом 2012. године, и манифестација Јефимијини дани је враћена Народном универзитету као главном организатору.