The tradition & historical record
4 min read · 2 sourcesЈугословенски позоришни фестивал је регионална смотра најбољих позоришних представа у текућој сезони. Одржава се у Ужицу у новембру сваке године. Народно позориште Ужице је организатор, а покровитељи фестивала су Министарство културе и информисања РС и Град Ужице. Фестивал има такмичарски карактер, а најбољима у више категорија додељује се награда Ардалион. JПФ један је од најеминентнијих и најзначајнијих позоришних фестивала у Србији, поред београдског БИТЕФА и новосадског Стеријиног позорја. 1
Организација
На челу Фестивала налази се градоначелник Ужица, а директор ЈПФ је и директор Позоришта. Савет Фестивала именује уметничког директора, селектора и усваја репертоар као и пратећи програм. Жири фестивала додељује статуе Ардалиона најбољим у следећим категоријама: за најбољу представу, за режију, за женску и мушку улогу, за најбољег младог глумца, за епизодну улогу, за сценографију и костимографију и за неки од елемената који нису обухваћени претходним наградама. 1
Историјат
Фестивал је први пут одржан 1996. године са идејом да буде смотра најбољих позоришних представа СР Југославије, тј. представа из Србије и Црне Горе. Идеја и концепција фестивала је потекла од тадашњег директора Народног позоришта Ужице, позоришног редитеља Бранка Поповића. Године 2007. на предлог професорке Милене Драгићевић Шешић фестивал је прерастао у смотру најбољих позоришних представа из југословенских држава које говоре истим језиком: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Отуда и слоган фестивала “Без превода”. За 29 година на фестивалу је одиграно 218 представа. 1
За најбољу представу:
1996. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за предству БУРЕ БАРУТА Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског 1997. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу МИЗАНТРОП Молијера у режији Дејана Мијача 1998. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Ужица за представу КАКО ЗАСМЕЈАТИ ГОСПОДАРА виде Огњеновић у режији Кокана Младеновића 1999. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Новог Сада за представу МЕРА ЗА МЕРУ Вилијема Шекспира у режији Дејана Мијача 2000. АТЕЉЕ 212 из Београда за представу ДИВЉИ МЕД Мајкла Фрејна по Антону П. Чехову у режији Дејана Мијача 2001. ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Подгорице за представу МАЛОГРАЂАНИ Максима Горког у режији Паола Мађелија 2002. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу СКУП Марина Држића у режији Јагоша Марковића 2003. ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Подгорице за представу НИГДЈЕ НИКОГ НЕМАМ Едварда Бонда у режији Егона Савина 2004. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу МЛЕТАЧКИ ТРГОВАЦ Вилијема Шекспира у режији Егона Савина 2005. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда, за представу ХАДЕРСФИЛД Угљеше Шајтинца, у режији Алекс Чизхолм 2006. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу „БРОД ЗА ЛУТКЕ” Милене Марковић у режији Слободана Унковског. 2007. АТЕЉЕ 212 ИЗ БЕОГРАДА, за представу „ОДУМИРАЊЕ” Душана Спасојевића, у режији Егона Савина 2008. ГРАДСКО ДРАМСКО КАЗАЛИШТЕ ГАВЕЛА из ЗАГРЕБА за представу САН ИВАЊСКЕ НОЋИ, Виљема Шекспира, у режији Александра Поповског 2009. АТЕЉЕ 212 ИЗ БЕОГРАДА за представу „ШУМА БЛИСТА“ Милене Марковић у режији Томија Јанежича 2010. ЗАГРЕБАЧКО КАЗАЛИШТЕ МЛАДИХ, за представу „БУЂЕЊЕ ПРОЉЕЋА“, текст Франк Wедекинд, у режији Оливера Фрљића 2011. АТЕЉЕ 212 из Београда за представу „ОТАЦ НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ“ Абдулах Сидран у режији Оливера Фрљића 2012. 1
За најбољу женску улогу:
1996. Анита Манчић (У потпалубљу, ЈДП Београд) 1997. Верица Јовановић (Путујуће позориште Шопаловић, Народно позориште Ниш) 1998. Мирјана Гардиновачки (Камен за под главу, Народно позориште Кикинда) 1999. Јасна Ђуричић (Мера за меру, СНП Нови Сад) 2000. Анђелика Симић (Хеда Габлер, Народно позориште Суботица) 2001. Радмила Томовић Гринвуд (Леда, Атеље 212 Београд) 2002. Ђурђија Цветић (Скуп, ЈДП Београд) 2003. Варја Ђукић (Нигдје никог немам, ЦНП Подгорица) 2004. Сека Саблић (Свињски отац, Атеље 212 Београд) 2005. Варја Ђукић (Вишњик, Краљевско позориште Зетски дом Цетиње) 2006. Јелена Илић (Поморанџина кора, Атеље 212 Београд) 2007. равноправно Анита Манчић (Тако је морало бити, ЈДП Београд) и Дара Џокић (Одумирање, Атеље 212 Београд) 2008. Наташа Јањић (Сан ивањске ноћи, Гавела Загреб) 2009. Јасна Ђуричић (Шума блиста, Атеље 212 Београд и Брод за лутке, СНП Нови Сад) 2010. Нина Виолић (Буђење пролећа, ЗКМ Загреб) 2011. Анита Манчић (Није смрт бицикло, да ти га украду, ЈДП Београд) 2012. Јасна Ђуричић (Вишњик, ЈДП Београд) 2013. Ања Шоваговић Деспот (Злочин и казна, Гавела Загреб) 2014. Горан Јевтић, за улогу Живке (Госпођа Министарка, Позориште Бошко Буха Београд) 2015. равноправно Јелена Ђокић и Катарина Жутић (Казимир и Каролина, Атеље 212 Београд) 2016. Нада Шаргин (Марија Стјуарт, Бела кафа; обе из Народног позоришта Беорад) 2017. равнправно Хана Селимовић (Иванов, Народно позориште Београд) и Наташа Јањић(Приче из Бечке шуме, Гавела Загреб) 2018. Милица Грујичић (Крваве свадбе, СНП Нови Сад) 1
The text above is adapted from the Wikipedia article “Југословенски позоришни фестивал”, available under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 licence. 1
Југословенски позоришни фестивал is recorded in open cultural data. The structured record cited below does not describe the practice, and this entry has not yet been reviewed by a person familiar with the tradition. 2