Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука

The tradition & historical record

Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука је манифестација националног карактера веома атрактивног садржаје и богатог програма, која се тадиционална сваке зиме одржана на Златибору током фебруара месеца, од 1982. године. Хајка на вука има сложену организацију, због самог карактера лова и употребе оружја. ¹

Највећи предатор на прсторима Србује јесте вук, који је сврстава у једну од ретких европских земаља у којој се бројност вука повећава. Њихова бројност није подједнака тако да у складу са овом чињеницом ни закон о ловству не третира ову врсту подједнако на свим територијама Републике Србије. У том смислу на територији АП Војводине вук је трајно заштићен, док је у централној Србији ван режима заштите, јер је на овим просторима бројност вука толика, да прави штету ловачким удружењима и појединим сеоским имањима. Међу та подручја спада планина Златибор на којој је бројност вука толика да је редукција вукова и регулација природне равнотеже од стране човека неопходна. Хајка на вукове која се низ деценија уназад одржавала на овој планини, временом је добила проширивање садржаја и временом прерасла у традиционални Сабор ловаца на Златибору и Златибораку хајку на вука. ¹

Највећи део Сабора одржава се у Чајетини, док се хајка на вука, организује на потезу између Чиготе и Муртенице. На прогон вука креће се из више праваца – Драгалице, Јокине ћуприје, Водица, Беле Реке, Страже, Љубишке Превије и Борове Главе. ¹

По масовности Сабор ловаца Србије и „Златиборска хајка на вука“ је једна од највећих манифестација ове врсте у Србији, јер у њој учествује око 1.000 ловаца из целе Србије и мањи или већи број ловаца из иностранства. док локални ловци чине мањи део учесника и посетилаца. Како је ловно стрељштво све популарније у Србији око 42% учесника (испитаника) изјавило је да управо због ловног стрељаштва долази на сабор ловаца на Златибору. Рекордан број посетилаца на Сабору забележен је за време „златног доба ” ловства у Србији и бившој Југославији, 1989. године када је у хајци учествовало чак 6.000. учесника. ¹

Карактеристике Сабора Осим економскок значаја, по свом садржају Сабор је манифеставија са израженим едукативним, културним, спортско-рекреатвним и етичким функцијама. Како је ово најважнија ловно-туристичка манифестација која има међународни карактер, функције и фактори ове манифестације имају одјека и преко граница Србије. ¹

У оквиру Сабора одржавају се: ¹

бројна спортска такмичења у стрељаштву (од којих су најзначајније: покретна мета—силуета вука, непокретна мета—силуета срндаћа 200 m, глинени голубови-трап, кружна мета 400 m, куп „Први Партизан” Ужице, ваздушна пушка—ловачки подмладак), сам чин лова — Хајка на вука и Хајка на лисицу (као спортске манифестације са извесним елементима забавног карактера), изложбе ловачких трофеја, едукацију ловаца, научно-стручна саветовања, такмичења у ловном стрељаштву, припремање кулинарских специјалитете, на стрелишту, на коме се поставља ражањ за печење вола и спремају и други златиборски специјалитети, културно-уметнички и забавни програми, са незаобилазним наступима дувачких оркестара, презентација и продаја ловачког оружја и опреме и литаратуре, други програмски садржаји. Перманентност одржавања По перманентости одржавања Сабор ловаца и Хајка на вука представља једну од најстаријих манифестација на Златибору јер се традиционално одржава од 1982. године. ¹

Сабор има и национални и међународни значај, јер предстаља афирмисан и стандардан елемент туристичке понуде Златиборског округа, у оквиру које долазе ловци готово из свих крајева Србије, и инострани ловци-туристи из околних земаља као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, али и из оних удаљенијих из Словеније, Немачке, Украјне. По уложеним средствима и традиције коју има, Сабор даје релативно велике ефекте са становишта едукативне, културне, спортско-рекреатвне и туристичке функције јер повећања туристички промета и потрошњу. Други по значају су промотивни ефекти читаве манифестације, који производе значајне туристичке ефекте, мада у новије време, услед деловања различитих друштава за заштиту животиња (вука) манифестација је донекле под утицајем контрапродуктивних ставова. Ово је једна од ретких манифестације у Србији која је у финансијском смислу одржива, јер се делом самофинансира од котизације и других прихода. ¹

The text above is adapted from the Wikipedia article “Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука”, available under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 licence. ¹

Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука is recorded in open cultural data. The structured record cited below does not describe the practice, and this entry has not yet been reviewed by a person familiar with the tradition. ²